Essentiale® forte N – istorija, naučna osnova i stvarno mesto u terapiji jetre

U poslednjih nekoliko decenija pojam „suplement“ postao je toliko rastegljiv da se pod njim danas podrazumeva gotovo sve — od biljnih čajeva do kompleksnih farmaceutskih preparata sa kliničkom dokumentacijom. U toj magli često se izgubi razlika između proizvoda sa dokazanim farmakološkim dejstvom i onih čiji je efekat isključivo marketinški.

Jedan od primera koji se često pogrešno svrstava u istu kategoriju je Essentiale® forte N.

Ovaj tekst ima za cilj da, bez reklame i bez mitologije, objasni:
– šta je zapravo Essentiale
– na čemu se zasniva njegovo delovanje
– gde su mu realne granice
– i zašto ga deo medicinske struke i dalje smatra relevantnim

Kratak istorijat

Preparat Essentiale razvijen je krajem 1950-ih godina u Nemačkoj, u vreme kada je farmakologija jetre bila intenzivno istraživana zbog porasta toksičnih oštećenja (alkohol, industrijski rastvarači, lekovi).

Za razliku od današnjih dodataka ishrani, Essentiale je od početka razvijan kao lek, a ne kao nutritivni dodatak. Tokom decenija je registrovan u velikom broju zemalja Evrope, uključujući i tadašnju Jugoslaviju, i i danas ima važeću dozvolu za stavljanje u promet kao lek sa jasnom indikacijom.

Šta je zapravo aktivna supstanca?

Aktivna supstanca u preparatu nije “lecitin” u komercijalnom smislu, već:

Esencijalni fosfolipidi iz soje – dominantno 3-sn-fosfatidilholin

Radi se o visoko prečišćenoj frakciji fosfolipida, standardizovanoj tako da:

• 73–79% čini fosfatidilholin
• ostalo su srodni fosfolipidi sa sličnim biološkim efektima

Ovo je ključno: nije svaki lecitin isti, niti svaki fosfolipid ima istu biološku raspoloživost ili ulogu u ćelijskoj membrani.

Mehanizam delovanja – šta se zapravo dešava u jetri?

Na osnovu eksperimentalnih i farmakoloških podataka, poznato je sledeće:

Stabilizacija ćelijske membrane

Fosfatidilholin je osnovna komponenta membrane hepatocita. Kod toksičnih oštećenja (alkohol, lekovi, metabolički stres) dolazi do poremećaja lipidnog sloja membrane. Unošenjem egzogenog fosfatidilholina olakšava se obnova strukture membrane.

Smanjenje lipidne peroksidacije

U eksperimentalnim modelima dokazano je smanjenje oksidativnog oštećenja membranskih lipida, što ima značaj kod hroničnih zapaljenskih procesa u jetri.

Uticaj na fibrozu

U modelima hroničnog oštećenja (etanol, tioacetamid) zabeležena je inhibicija procesa fibroze, odnosno usporavanje prelaska ka cirotičnim promenama.

Farmakokinetika – nije „prošao kroz creva i nestao“

Studije sa radioaktivno obeleženim fosfolipidima pokazale su:

• visoku intestinalnu apsorpciju (>90%)
• integraciju u lipoproteinske frakcije
• distribuciju do jetre
• poluvreme eliminacije koje omogućava biološki efekat

Ovo nije pasivna supstanca bez sistemskog delovanja.

Šta Essentiale nije

Važno je jasno reći i sledeće:

• nije lek koji „leči jetru“ sam po sebi
• ne poništava dejstvo alkohola, toksina ili loših navika
• nije zamena za etiološku terapiju
• ne predstavlja čudo u jednoj kapsuli

Upravo zbog toga se u zvaničnoj dokumentaciji i navodi da se koristi kao potporna terapija, uz uklanjanje uzroka oštećenja.

Zašto se danas često pogrešno percipira?

Razloga je više:

• tržište je preplavljeno dodacima ishrani koji se predstavljaju kao „hepatoprotektori“ bez ikakvih studija
• termin „biljni preparat“ se pogrešno poistovećuje sa „neefikasno“
• deo stručne javnosti opravdano reaguje na zloupotrebu suplemenata, ali pritom se ponekad brišu važne razlike

Essentiale se u tom šumu često svrstava tamo gde mu objektivno nije mesto.