zdravlje
zablude
zasto

 

ŠTA JE DUŠEVNO ZDRAVLJE? 
Duševno zdravlje se oslanja na tri stuba: 

1. Prilagoditi se realnosti i živeti u skladu sa njom na najpovoljniji mogući način po sebe, što ne znači obavezno
biti oduševljen njome,
2. Osećati se dobro "u svojoj koži", što znači voleti sebe ali ne na loš, sebičan način,
3. Planirati budućnost, u meri u kojoj to zavisi od nas.
ZABLUDE I REŠENJA 
Zabluda je da su psihičke tegobe znak slabosti, dokaz manje  vrednosti ili posledica nedostatka dobre volje. 

Psihičke tegobe (tuga, napetost, strah ...) su objektivni simptomi kao bilo koji drugi simptomi u
medicini (kašalj, žutica, povišena temperatura...) .
Simptomi ukazuju na postojanje problema i zahtevaju što brži i efikasniji tretman. 
Duševnih tegoba, kao uostalom i telesnih tegoba, ne treba se stideti, već ih treba rešavati.


Vrlo često terapijski razgovor i savet mogu biti sasvim dovoljni. Terapija razgovorom ili psihoterapija je nezaobilazan način lečenja u psihijatrijskoj ordinaciji. U prilog dokazima o lekovitosti psihoterapije, ali i neophodnosti adekvatnog prilagođavanja
vrste terapije pacijentu, govori i činjenica da je Svetska zdravstvena
organizacija priznala preko 500 različitih vrsta psihoterapije i da su sve primenjive i efikasne, u zavisnosti od vrste problema
i potreba pacijenta.


Ukoliko su neophodni i lekovi, oni postaju efikasno i bezbedno
sredstvo lečenja koje koristi lekar psihijatar.


Psihijatrija ili psihološka medicina, možda nekome deluje mistično
ili neodređeno. Naprotiv, ona to nije, kao što nije ni bilo koja druga
specijalnost (estetska hirurgija, oftalmologija...).

ZAŠTO PSIHIJATAR?
1. Zato što je psihijatar lekar čija  je specijalnost psihijatrija, grana medicine koja se bavi očuvanjem mentalnog  
zdravlja i lečenjem duševnih poremećaja. Nakon završenih redovnih studija medicine, specijalizacija psihijatrije 
traje četiri godine i završava se specijalističkim ispitom. 

2. Zato što psihijatar prepoznaje da li i kako telesno stanje može da utiče na psihološke tegobe i obrnuto (na primer,obična anemija ili poremećaj funkcije štitne žlezde mogu dati simptome slične depresiji, napetost može biti uzrok srčanih aritmija ili šećerne bolesti,
dok sa druge strane dugotrajna depresija narušava imunitet i oštećuje kardiovaskularni sistem).
3. Zato što samo psihijatar može i zna da odredi indikaciju, prepiše lekove i prilagodi dozu svakom pojedinačnom pacijentu.
Uzimanje lekova na svoju ruku ili po preporuci nedovoljno stručnih lica predstavlja veliku pretnju po zdravlje.
4. Zato što psihijatar može, ako je to potrebno, uz savetovanje ili lečenje psihičkih tegoba, da vam pomogne savetom ili terapijom,
kao lekar opšte medicine (terapija lakših infekcija, nekomplikovane hipertenzije...) ili da vas uputi na lekara druge specijalnosti ako je to neophodno.
5. Psihijatar je u mogućnosti da obezbedi, u svetu sve aktuelniji, holistički pristup lečenju u kojem se čovek sagledava kao jedinstvena celina, a ne kao pojedinačan simptom ili prost skup simptoma.


Imati "svog psihijatra" nije znak prestiža, niti je znak manje vrednosti.
To je znak odgovornog ponašanja prema svom psihičkom i telesnom zdravlju koji čine nerazdvojivu celinu.
       
 
 
 
 
 
 
 
 
  Copyright RATIO 2009
by Ozz